Smatra se da je 3I/ATLAS star 7 milijardi godina

Prema saopštenju NASA-e, smatra se da je ova kometa najstarija kometa ikada posmatrana i jedan od svega tri međuzvezdana objekta otkrivena u našem Sunčevom sistemu.

Pošto se komete kreću nebom mnogo brže u odnosu na zvezde u pozadini, teleskop je tokom dugih ekspozicija morao da prati kretanje komete. Zbog toga su zvezde u pozadini izgledale kao linije. Konačna slika je obrađena kako bi se ovaj efekat ispravio i zvezde prikazale kao nepokretne.

NASA je takođe objavila snimak komete 3I/ATLAS koji je napravila svemirska letelica Europa Clipper, lansirana u oktobru 2024. godine i koja trenutno putuje ka Jupiteru radi proučavanja jednog od njegovih satelita — Evrope.

Iako letelica neće stići u Jupiterov sistem pre 2030. godine, instrumenti na njoj su već aktivni i sposobni da posmatraju i snimaju prolazeće objekte.

Naučnici NASA-e su iskoristili ovu priliku tako što su usmerili kameru letelice Europa Clipper ka 3I/ATLAS i iz svemira zabeležili jedinstvene snimke ove komete dok je prolazila kroz unutrašnji dio Sunčevog sistema.

Europa Clipper je posmatrala kometu 3I/ATLAS sa udaljenosti od oko 164 miliona kilometara u trajanju od približno sedam sati.

Kometa 3I/ATLAS otkrivena je 1. jula 2025. godine i ubrzo je postala jedna od najvažnijih vijesti u oblasti svemirskih nauka te godine. Za razliku od većine kometa koje su nastale u našem Sunčevom sistemu, 3I/ATLAS potiče iz mnogo udaljenijih dijelova svemira.

Kao treći međuzvezdani objekat zabeležen nakon ʻOumuamua 2017. godine i 2I/Borisov 2019. godine, 3I/ATLAS je privukla pažnju svojim ledenim jezgrom okruženim komom, odnosno svetlim oreolom gasa i prašine.

Od trenutka otkrića, naučnici se nadmeću u posmatranju ove komete koristeći najmoćnije teleskope čovečanstva, pre nego što ona napusti Sunčev sistem i zauvek nestane iz vida.

Kometa je takođe izazvala spekulacije o mogućem misterioznijem poreklu. Posmatranja koja je sproveo Atacama Large Millimeter Array (ALMA) pokazala su da je kometa odstupila od procenjene putanje za oko četiri lučne sekunde i da se njena boja dramatično promenila sa crvenkaste u tamnoplavu.

Harvardski astrofizičar Avi Loeb je u jednom blog tekstu izneo mišljenje da bi ova anomalija mogla biti „tehnološki trag unutrašnjeg motora“, ali većina naučnika smatra da su prirodna objašnjenja mnogo verovatnija.

Do sada ne postoje nikakvi konkretni dokazi koji bi podržali teoriju da je 3I/ATLAS poslata od strane vanzemaljaca. Naprotiv, nedavni pokušaji da se na 3I/ATLAS pronađu tragovi vanzemaljske tehnologije nisu dali rezultate.

Dan pre nego što je 3I/ATLAS dostigla najbližu tačku Zemlji, 18. decembra, astronomi su koristili teleskop Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji kako bi potražili „tehnološke tragove“ ili merljive znake vanzemaljske tehnologije na kometi. Međutim, najveći potpuno upravljivi radio-teleskop na svetu nije pronašao ništa značajno.

Za sada, 3I/ATLAS nastavlja svoje kratko, ali veličanstveno putovanje kroz naše kosmičko susedstvo. Prema navodima NASA-e, njen posljednji značajan susret dogodiće se u martu 2026. godine, kada će proći u blizini Jupitera pre nego što trajno napusti Sunčev sistem.